ШОПЕН Фредерик

Frederic Chopin.

Фредерик Шопен (Frédéric Chopin/Fryderyk Franciszek Szopen) је пољски композитор и пијаниста. Рођен је 01.03.1810. године, а преминуо је 17.10.1849. године.

Рођен је у селу Желазова Вола у близини Варшаве. Детињство је провео у Варшави, где је и показао свој таленат.  Са седам година је већ компоновао две полонезе, а са осам година одржао је своје прве концерте. Варшавске новине писале су о „малом Шопену“, чуду од детета који наступа на разним аристократским забавама у престоници као главна атракција. У Варшави је био познат као „други Моцарт“. Отац му је био први учитељ музике, затим га је учио локални виолиниста, а онда и више других осредњих музичара из Варшаве. Ту је срео и Паганинија. Са двадесет година одлази за Париз са циљем да се усавршава. У Паризу се дружио са најзначајнијим музичарима свог времена – Франц Лист, Хектор Берлиоз, Феликс Менделсон, Роберт Шуман, Винченцо Белини… Као композитор био је високо цењен од стране својих пријатеља композитора. У Паризу је одржао многе концерте, неке заједно са другим композиторима, што говори о богатству париске музичке сцене тог времена.

Осим мањег броја оркестраскихих и камерних дела, 17 пољских песама за глас и клавир, Шопен је компоновао искључиво клавирску музику. Био је јединствен као пијанист, виртуоз на клавиру, извођач сопствених дела. Увео је нове техничке сложености у интерпретацију. Зато извођење његових композиција захтева велику техничку и извођачку спремност. Оставио је опус од 74 штампана дела која по својој формалној структури и поетским обележјима немају премца у европској музици музици. Својом је уметношћу утицао на клавирску музику и извођачки стил. Био је први западни композитор који је у класичну музику унео елементе словенске музике. Његове мазурке и полонезе још увек представљају темељ пољске народне класичне музике.

Његовим најзначајнијим делима се сматрају два клавирска концерта и збирке игара – полонеза, мазурки и валцера. Уобичајене салонске комаде уздиже до ранга истинских уметничких дела. Дао је и допринос у стварању нових типова великих форми-балада, фантазија, скреца. Етида која је до Шопена била инструктивна композиција, кориштена у настави клавира да би се савладао одређени технички проблем, код њега постаје концертни комад.

Шопен је једно време носио браду само на једној страни лица, што је лаконски објашњавао: „Нема везе, ионако публика види само мој десни профил“.

Значај који је оставио за собом је велики, што се огледа и у другим сегментима уметности и живота:

  • Сваке пете године се у Варшави одржава међународни конкурс пијаниста „Фредерик Шопен”.
  • Међународни аеродром у Варшави носи његово име.
  • Снимљени су  филмови о њему – Impromptu, Chopin: Desire for Love и A Song to Remember.
  • Постоји видеоигрица са Шопеном под именом Eternal Sonata.
  • Астероид 3784 Шопен добио је име по Шопену, као и један кратер на Меркуру.
  • Шопенова музика се појављује у многим филмовима, на пример „Пијаниста” и „Грађанин Кејн”.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s