ТУБА

jp379-sterling-b-tuba-lacquer-instrument-shot-01

Туба је највећи лимени дувачки инструмент. Истиче се својом величином, али и дубоким тоновима.

Састоји се од наусника, цеви, левкастог завршетка и вентила.

tuba-delovi

Наусник тубе иако споља делује да је чашичасти, његова унутрашњост је левкаста. Основна дужина цеви је 3,86 m, а када се укључе све продужне цеви достиже 7 m. Због практичности је савијена више пута. Целом својом дужином је конична (све време се шири), од наусника до левкастог завршетка проширује се чак двадесетоструко. Има 4 преградна вентила. Редослед вентила је следећи:

  • Први вентил има продужну цев средње дужине и снижава тон за један степен.
  • Други вентил има најкраћу продужну цев и снижава тон за пола степена.
  • Трећи вентил има дужу продужну цев и снижава тон за 1,5 степена.
  • Четрти вентил има најдужу продужну цев и снижава тон за чак 2,5 степена.

fig12

pregradni-ventil

1. Ваздух пролази кроз основну цев, 2. Вентил се окреће, 3. Ваздух пролази и кроз продужну цев

Вентили се могу комбиновати чиме се повећава број изведених тонова. Занимљиво је да је положај руку супротан у односу на хорну, па код тубе лева рука придржава тубу, а десна рука покреће вентиле.

maxresdefault

Обим тонова на туби се креће ДО контра – ФА 1. Нотира се у бас-кључу. За свирање овог инструмента потребно је пуно ваздуха, па се у деоницама за свирање ставља довоњно пауза да не би дошло до замора свирача. Туба је релативно покретљива, артикулација је тромија и често се изводи ”non legato”. Она је, искључиво, оркестарски инструмент и у симфонијском оркестру се обично налази само једна. Сордина/пригушивач се користи јако ретко.

Туба је најмлађи савремени инструмент. Конструисали су је Вилхелм Випрехт и Јохан Готфрид Мориц 1835. године. Нема неке сродне природне претке, већ је смислено направљена у том облику са таквим вентилима и поменутом техником свирања. До настанка је дошло за потребе војне музике, да би се решио проблем најдубљих тонова. Израђене су чак и различите верзије инструмента као што су еуфонијум, хеликон и сузафон. Дотеривању инструмента допринео је Адолф Сакс, творац саксофона, око 1850. године и након тога више није било никаквих додатних усавршавања.

euphonijum   helikon   suzafon

Назив туба је настао од латинске речи која се и данас у свим језицима исто изговара, а која у преводу значи цев. Да би се јасно истакло њено регистарско обележје, често се уз израз туба додаје израз бас – tuba bassa (ита.), basstuba (нем.), bass tuba (енг.), tuba basse (фр.).

 

Advertisements