ТРОМБОН (ПОЗАУНА)

trombone

Тромбон је лимени дувачки инструмент који за разлику од осталих инструмената из ове групе нема вентиле, већ повлачак.

Делови тромбона су наусник, цев, левкасти завршетак и повлачак.

trombon-delovi

Наусник је исти као код трубе – чашичасти, али сразмерно величини инструмента је крупнији (око 2,5 cm). Цев има основну дужину од 2,90 m. Када је повлачак извучен до краја, дужина цеви се повећава на 4,12 m. Повлачак је покретна цев у облику латиничног слова У, која спаја почетни део цеви са њеним наставком. Овај део, клизећи, повећава укупну дужину цеви, а уједно и ваздушног стуба, чиме се постиже промена висине тонова. Цев је цилиндричног облика, ширине од 15 mm. Тек при самом крају се шири у левкасти завршетак и достиже ширину од 20 cm. Да би инструмент био практичнији за свирање, цев је два пута савијена за 180° и има облик латиничног слова С. Приликом свирања, основни део цеви држи се левом руком за прву пречагу до наусника, а десном руком се држи за другу пречагу (мост) чиме се повлачак помера. Повлачак има 7 позиција. Од половине прошлог века, граде се и тромбони са вентилима.

trombon-sa-ventilima

Тромбон се појављује у више верзија, чак и са вентилима, а варијанта која се данас највише користи је тенор тромбон. Тонски опсег је ДЕС контра – ФА 2. Нотира се у тенорском C-кључу. У целом распону звучност тромбона је прилично уједначена за разлику од осталих дувачких инструмената. Тон тромбона звучи озбиљно, строго, свечано, снажно, некада патетично, некада комично, гротескно. Глисандо је чест, чак и неизбежан приликом промене позиције повлачка, па се често примењује начин свирања non legato (свирање сваког тона посебно). Трилери се, такође, изводе јако успешно и то на два начина – уснама и помоћу повлачка. Превасходно је оркестарски инструмент. Солистичке композиције, скоро, и да не постоје. Углавном су у питању транскрипције композиција написаних за друге инструменте.

images   bousfield01

Употреба сордине/пригушивача је уобичајена као и код других лимених дувачких инструмената. Користе се за промену тонске боје и израза. Праве се од картона, дрвета, пластике, лима и постављају се у левкасти завршетак.

Прва појава тромбона везује се за  XV век. Она се наслањала на средњовековну бусину. Први назив који се користио био је „sackbut”. Почетком XVII века повлачак добија данашњу дужина и седам позиција. Монтеверди га међу првима користи у оркестарском саставу своје опере „Орфеј”. Користе га и Глук, Моцарт, Хајдн… У симфонијском оркестру се појављује, релативно, касно, тек у Бетовеновој Петој симфонији. У данашње време често се среће у џез музици.

bucina   sackbuts-site

Назив тромбон долази из италијанског језика од речи  trombone = велика труба. У немачком језику се користи израз posaune, произашао од старонемачког израза за трубу = busine. Због тога се и код нас тромбон назива и позауном.