СИМФОНИЈА бр. 40 – Моцарт

HL_DDS_0000000000125506

Симфонија бр. 40 g-moll КВ.550 је најпопуларнија симфонија Волфганга Амадеуса Моцарта. Понекад се назива „Велика g-moll симфонија” да би се разликовала од „Мале g-moll симфоније бр.25”. Ове две симфоније су једине молске симфоније од свих које је Моцарт написао.

Волфганг Амадеус Моцарт (Wolfgang Amadeus Mozart) је аустријски композитор, најзначајнији, најталентованији, најчувенији музичар свих времена. Рођен је 27.01.1756. године у Салцбургу, а преминуо је 05.12.1791. године у Бечу. Животни пут га је водио од „чуда од детета” коме се дивила цела Европа и клањали му се највећи владари тог времена, до смрти у највећој беди и немаштини, душевног растројства и сахране у заједничкој гробници са бескућницима и криминалцима. Компоновао је симфоније, клавирске кнцерте, виолинске концерте, концерте за друге инструменте, клавирске сонате, виолинске сонате, опере, духовна дела…

Компоновање овог ремек дела је трајало свега неколико недеља. Завршено је 25.07.1788. године. Касније је Моцарт прерадио партитуру у деоницама за кларинет, флауту и обоу. Занимљиво је да је Моцарт у исто време писао и 39. и 41. симфонију.

Симфонија 40 је први пут изведена 14.04.1789. године у Дрездену док је Моцарт био на берлинском путовању*. Друго извођење је било убрзо, за мање од месец дана, у Лајпцигу, 12.05.1789. године. Моцарт је имао прилике да је чује још једном, 15.10.1790. године у Франкфурту.

*Берлинским путовањем се назива најдуже Моцартово путовање у зрелом добу, током кога је Моцарт боравио у Прагу, Лајпцигу, Дрездену и Берлину. Кренуо је 08.04.1789. године из Беча. У Праг је стигао 10. априла, у Дрезден стиже 12. априла, у Лајпцигу је 18. априла и на крају у Берлин стиже 23. априла. Док је боравио у Берлину, више пута је одлазио до Лајпцига и неких других места у околини. У Беч се, коначно, вратио 4. јуна 1789. године.

Међу историчарима музике постоје тврдње да Моцарт никада није чуо ово своје ремек дело. Чак и да га није ни писао са намером да се изводи за његовог живота, већ да остане као оставштина за потомство.

Иначе, постоје две верзије ове композиције и обе, оригиналне верзије, се чувају до данас. Прва је била једноставнија, а друга је реведирана верзија* која се и данас изводи. Оркестарски састав чине: флаута, 2 обое, 2 кларинета, 2 фагота, 2 хорне и гудачки инструменти. У односу на оркестарске саставе у Моцартово време, недостају трубе и тимпани.

*Реведирана верзија Симфоније 40, у односу на прву верзију, има додату деоницу за кларинет и измене у деоницама за флауту и обое.

Редослед ставова је уобичајен за период класицизма:

I став – Molto allegro, 2/2

II став – Andante, Е-dur, 6/8

III став – Menuetto, Allegretto – Трио, 3/4

IV став – Finale, Allegro assai, 2/2

Први, други и четврти став су сонатног облика, а трећи став је троделна песма.

Ево и разних извођења овог дела:

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s