ОБОА

9a0069f41a36a0653673b09c56a11db5.image.550x550

Обоа је дувачки инструмент. Спада у подгрупу дрвених дувачких инструмената са писком (усником) са двоструким тршчаним језичком.

Двоструки тршчани језичак је направљен од две дугуљасте плочице од трске, које су у једном делу издубљене и тим издубљењима окренуте једна према другој. Заједно су увезане на доњем крају уз кратку металну цевчицу, која се даље наставља на цев инструмента. Тон се добија треперењм двоструког језичка.

OboeFamilyReeds     A1423_Oboe_3Reeds_198x161_376     2027575

Цев обое је дуга 64 cm. Изграђена је од дрвета абоноса или вештачког материјала – ебонита. Састоји се из два дела на којима се налази највећи део механизма поклопаца (клапни) и полуга и трећег, завршног дела који је у облику левка. Број рупица на цеви може бити различит, али најчешће је око 20. Већина рупица има поклопце, а неколико (највише 6) нема.

За свирање се користи 9 прстију, а десети – палац десне руке –  служи само као ослонац инструменту. Држи се мало уздигнутије од кларинета, под углом од око 50 степени у односу на свирача, због специфичног писка.

Обим тонова је скромнији од већине дрвених дувачких инструмената. Доња граница је мало СИ, а горња граница је ФА 3. Нотни запис је у виолинском кључу.

Обоа је интонативно савршено чист и стабилан инструмент, тако да у оркестру служи за давање интонације (обично камерним ЛА/А) осталим инструментима.

Техничке могућности обое су мање него код флауте или кларинета. Највеће ограничење је због језичка кога свирач држи устима, што ограничава покрете језика, који код других инструмената има велику улогу у свирању. Ипак, овај инструмент јако успешно изводи разне друге извођачке елементе, па се сматра истакнутим мелодијским инструментом и често се користи као солистички и оркестарски инструмент.

Обои се додељују, углавном, нежне, чежњиве, молске мелодије. Често се користи за дочаравање источњачког призвука, јер боја тона , због специфичног језичка, подсећа на неке оријенталне инструменте

Попут кларинета и обоа је азијског порекла. Инструменти за које се сматра да обоа води порекло су индијска зурна и македонске зурле. Непосредни претходник је шаламај, који се јављао у више типова различитих величина и висине тонова (два су остала са називима шаламај, а 4 са дубљим тоновима су се звали бомбарде). Шаламај који је висином тона највише био сличан данашњој обои у Француској се звао haut bois (што се изговара o boa, а дословни превод је високо дрво). Претпоставља се да је назив обое, овако настао.

Zurna         schalmei         images (1)     bmbc

У једном периоду развоја, језичак се није држао непосредно у устима, него је био смештен унутар дрвеног наусника. У другој половини 17. века, наусник је одбачен чиме је језичак остао слободан. То је период када се, за дворску капелу Луја XIV, цев са само 6 рупица градила слично данашњој, па се сматра да се ти инструменти са краја 17. века већ могу сматрати обоама. Током 18. и почетком 19. века механизам се поступно усавршава и повећава број рупица и поклопаца. Половином 19. века, покушава се да се на обоу примени Бемов систем. У томе се успева тек крајем 19. века и од тада она није битније мењана до данас.

baroque_oboe

Прва појава обое у оркестру  бележи се 1671. године у партитури опере „Помона” Роберта Камберта. У почетку је овај инструмент, као и флаута, имао подређену улогу да удваја мелодију виолине, али је брзо нашла своје место. Већ Хендл компонује концерте за обоу и нека друга дела. У томе га следе, током друге половине 18. века Хајдн и Моцарт, па и Бетовен. Један од најпознатијих концерата новијег доба је концерт Рихарда Штрауса. У симфонијском оркестру појављује се у два примерка (може и три, који се по потреби мења енглеским рогом).

На 4:06

Ево обое у џез музици:

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s