НЕДОВИЋ Драгиша

20-Dragisa Nedovic

Драгиша Недовић је српски композитор и текстописац народне музике. Рођен је 20.07.1916. године у Крагујевцу где је и преминуо је 31. 01.1966. године.

Са шеснаест година одлучује да крене пешке из Крагујевца на пут „како би народ чуо његову музику“. Са собом носи само гитару. Пут га одводи у Босну, где пише севдалинке, које су одавно постале трајна музичка баштина. После Босне, пут га води у Далмацију, где, инспирисан морем и бродовима, пише песме у духу далматиских народних песама. По повратку у Србију, ствара низ песама које су временом добиле статус изворних. У Крагујевцу га затиче Други светски рат. Изведен је на стрељање у Шумарицама, међутим, један од Немаца га препознаје као композитора и он бива депортован у Немачку као ратни заробљеник, где проводи четири године. После завршетка рата, Недовић се враћа у родни град, и сазнаје да је велики број његових текстова уништен. Ипак, наставља да компонује и пише песме. Са пријатељима оснива прво Удружење композитора и писаца песама са народним мотивима.

Посебан печат који ће оставити у историји музике, огледаће се и у великој заоставштини од преко четири стотине песама, без којих данас не прође ниједна светковина у Србији, које се свакодневно могу чути на Баш Чаршији, као и у далматинском приморју. Спевао је бесмртну песму „У лијепом стару граду Вишеграду“ које се, као то рече један Недовићев пријатељ, не би постидео нисам Алекса Шантић. Ова песма, која за већину људи и данас слови као изворна, написана је 1936. године и заштићена под именом „Јутрос рано слушам“ (У лијепом стару граду Вишеграду). По први пут је отпевао Химзо Половина средином педесетих година.

У Врњачкој Бањи се одржава фестивал народне музике назван по Драгиши Недовићу.

У лијепом старом граду Вишеграду

Лепе ли су нано Гружанке девојке

Обраше се виногради доле крај Тополе

Јесен прође, ја се не ожених

Ајд’ д’ идемо Радо

Сиромах сам, друже

Стани, стани, Ибар водо

Прођох Босном кроз градове

На Морави воденица стара

Јутрос ми је ружа процветала

Маре, Маре, срићо моја /Кад си била мала Маре

Хармонико моја

Текла река Лепеница

Крца, крца нова кола

Смедерево, граде од старина

Коме шумиш, ој, Мораво

Негде у даљини поглед ми се губи

Каранфил се на пут спрема

Шумадијо родни крају

Bašto moja, puna li si cveća

Плућа су ми болна

Стаде се цвеће росом китити

Ја посадих једну ружу белу

Ја не жалим очи своје

Ништа лепше од наше сељанке

Песма хармоници

Зарудела зора на Морави

Београде, граде на Дунаву

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s