МАРИЋ Љубица

Ljubica Maric

Љубица Марић је прва српска композиторка. Рођена је 18.03.1909. године у Крагујевцу, а преминула је 17.09.2003. године у Београду.

Виолину је почела да учи од своје једанаесте године, а убрзо потом је почела да се бави композицијом. У Ваљеву је похађала ниже разреде гимназије и први јавни наступ је имала у свечаној сали гимназије свирајући виолину. Композицију је учила код Јосипа Славенског и Милоја Милојевића. Студирала је у Београду, где је дипломирала на два одсека, виолину и композицију и постала прва особа која је дипломирала композицију у Србији. Студије музике је наставила у Прагу, на Мајсторској школи Прашког конзерваторијума. Завршила је и студије дириговања и тако постала једна од првих жена диригената у Европи и прва жена која је дириговала Симфонијским оркестром Чешког радија. За време студија у Прагу она и њена мајка Катарина су живеле у изнајмљеним собама и становима, а издржавале се захваљујући мајчином раду по кућама имућних прашких породица. Убрзо после тога напустила је Праг и уписала студије клавира на Државном конзерваторијуму у Берлину. Потом се вратила у Београд, где се бавила дириговањем, а онда се опет вратила у Праг на специјалистичке студије Одељењу за микротоналну музику Државног конзерваторијума. Ту је радила као асистент на Одељењу за четвртстепену музику Државног конзерваторијума у Прагу и бавила се дириговањем. Једно време проводи у загребу, а онда се коначно враћа у Београд, где остаје до своје смрти. У Београду је радила као професор Музичке школе „Станковић” и доцент и професор Музичке академије. Бавила се дириговањем.

У делима Љубице Марић уочава се изразити утицај народне музичке традиције.

Првy композицију је написала са деветнаест година, била је то „Туга за ђевојком“ за мушки хор. Дипломски рад „Сонату фантазију“ из музичке школе извела је и на пријемном испиту на Државном конзерваторијуму у Прагу, где је, захваљујући квалитету тог дела, одмах примљена на последипломске студије. Ту је компоновала „Гудачки квартет“, прву српску атоналну композицију, али је незадовољна квалитетом спалила партитуру. На фестивалу Међународног друштва за савремену музику у Амстердаму својим „Дувачким квинтетом“, међународна критика је то оценила као једно од најбољих дела. Компоновала је известан број клавирских композиција, соло песме и Сонату за виолину и клавир, кантату „Песме простора“, Пасакаљу за симфонијски оркестар, Музику октоиха бр. 1, „Византијски концерт“ за клавир и оркестар, камерну кантату „Праг сна“ за три солиста и камерни оркестар, Ostinato super thema octoiha, за камерни оркестар и клавир соло, композицију посвећену својој мајци „Мојој Мајци“.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s