КОЊОВИЋ Петар

petar-konjovic

(1883-1970)

Петар Коњовић је рођен 05.05.1883. године у малом војвођанском месту Чуруг. Преминуо је 01.10.1970. године у Београду.

Школовао се у Чуругу, Новом Саду и Сомбору где је стекао прва музичка знања. Затим одлази у Праг и учи музику на, чувеном, Прашком конзерваторијуму.

Радио је као хоровођа и наставник у Земуну, предавао је у Српској музичкој школи у Београду, био је инспектор за музику у Министарству просвете, био је директор Опере у Загребу, био је управник позоришта у Осијеку, Сплиту, Новом Саду и Загребу, био је професор Музичке академије у Београду, касније и ректор, био је редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), као и управник Музиколошког института.

Извор Коњовићеве инспирације се налази у фолклору, а од младости окупиран вокалном музиком,  као стваралац најчешће посеже за вокалним или вокално-инструменталним делима, у којима постиже и своја најбоља остварења. У целини узевши, његово се стваралаштво надовезује на Мокрањца, оца националне музике у Србији.

На подручју инструменталне музике, Коњовић није пружио много дела, али се међу њима истичу Симфонија c-moll,  Јадрански капричо за виолину и оркестар, симфонијска поема „Макар Чудра”, два гудачка квартета и као његово најзначајније дело Симфонијски триптихон „Коштана”, састављен из инструменталних делова његове истоимене опере: интерлудија између I и II чина „Собина”, прелудиј V слике „Кестенова гора” и балетских нумера „Велика чочечка игра”.

Поред бројних хорова и соло песама, Коњовић је написао и пет опера: „Женидба Милошева”, „Кнез од Зете”, „Коштана”, „Сељаци” и „Отаџбина”.

Садржај опере „Коштана” можете прочитати овде.

Advertisements