Кастрати

Кастрат је мушки сопран, мецосопран или алт – глас продукован кастрацијом певача пре пубертета што спречава развој грла и мутацију у мушки, дубљи глас. Занимљиво је да се глас кастрата разликује од женских гласова, јер глас кастрата може да изведе много више тонове и то са лакоћом.

Пракса кастрирања певача појавила се у XVI веку за потребе певања у цркви, јер је Римска католичка црква традиционално забрањивала женама певање у цркви. Било је композитора који су посебно писали за кастрате, као рецимо, Георг Фририх Хендл. Данас, када се његове опере изводе, нормалан женски глас их не може доследно отпевати. Најпознатији барокни кастрат био је Карло Броски, звани Фаринели. Кастрати су имали економску сигурност, па су родитељи , често, инсистирали да се њихови синови кастрирају да их економски осигурају, али статистика каже да је само 1% кастрата имало успешну каријеру.

1870. године пракса кастрирања је проглашена противзаконитом у Италији, која је, иначе, била последња земља у којој се овај метод задржао. 1902. године Папа је прогласио забрану употребе кастрата у црквеној музици заувек. Алесандро Морески је био последњи кастрат који је напустио цркву 1913. године. Он је и једини кастрат чији глас је снимљен.

Послушајте један од снимака, који је старији више од 100 година:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s