КАРМИНА БУРАНА

fortuna_rielaborazione_romana_da_originale_greco_del_iv_secolo_ac-_con_testa_non_pertinente_da_tor_bovicciana_ostia_inv-_2244O Fortuna velut luna statu variabilis,
semper crescis aut decrescis;
vita detestabilis nunc obdurat et tunc curat ludo mentis aciem,
egestatem, potestatem dissolvit ut glaciem.*

* О срећо, као месец стално се мењаш,
  увек јачаш и без сјаја;
  гнусан живот сад надвладаш и онда благост као раскош бираш,
 оскудица, а и моћ растопи их као лед.


„Кармина Бурана” (Carmina Burana) је сценска кантата за солисте, хор и оркестар. Написао ју је немачки композитор Карл Орф (Carl Orff). Она је део музичког триптиха под називом „Тријумф” (Trionfi) кога чине сценска кантата „Кармина Бурана”, сценска игра „Катули Кармина” (Catulli Carmina) и сценски концерт „Тријумф Афродите” (Trionfi di Afrodite).

Назив ”Carmina Burana” је латинског порекла. Реч  ”Carmina” значи песма, а ”Burana” је скраћено име Benediktbeuern манастира у Баварској. Значи да би назив овог дела, преведен на наш језик, гласио „Песме Буране”.

10-Carl OrffКарл Орф је рођен 10. јула 1895. године у Минхену, где је и преминуо 29. марта 1982. године. Један је од значајнијих композитора XX века. Бавио се предагошким радом. написао је књигу „Музика за децу” намењену образовању, а у наставу је увео Орфов инструментаријум, сачињен од инструмената прилагођених деци. Његово најзначајније дело је, управо, сценска кантата „Кармина Бурана”.

carminaburana_wheel„Кармина Бурана” је колекција (осликани рукопис) од, преко, 1000 песам на латинском, немачком и средњовековном француском језику. Открио их је, 1803. године, библиотекар Johan Kristof fon Aretin.  Аутори су били Голијарди – студенти теологије, припрадници свештенства Римокатоличке цркве, који су током XII i XIII века у западној Европи писали сатиричну поезију на латинском језику. Ови песници и музичари су славили земаљски хумор, радост кафане, природе, љубави и пожуде. Сматра се да песме потичу из XI, XII и XIII века. Постоје индиције да је текст сакупљен са подручја данашње Аустрије. оригинални запис текста дана с се налази у Баварској државној библиотеци.

Карл Орф је 1934. године пронашао издање „Кармине Буране” из 1847. године, издавача Johana Andreasa Šmelera, који је сакупио делове овог рукописа. Уз помоћ Мајкла Хофмана, студента права и познаваоца латинског језика, Орф је из овог манускрипта одабрао 24 песме за либрето*. неке од песама су имале већ осмишљену, оригиналну музику, али је Орф сматрао примитивном и није је користио. Процес компоновања је трајао током 1935. и 1936. године, а резултат је била „сценска кантата” за солисте, хор и оркестар.

* Либрето = текст

800px-forutunewheelКомпозиција почиње и завршава песмом која се зове O Fortuna (Fortuna = римска богиња среће; fortuna = богатство, срећа, судбина). Она је оквир овог дела и снажно упозорење о моћи среће и судбине, инспирисана древном слоком „Коло среће”, која указује на стално смењивање тријумфа и катастрофе. Све песме подељене су у три дела: „Пролећно време” (приказ младалачког, енергичног плеса), „У кафани” (евоцирање пијанства, уживања у јелу и разузданости) и „Суд љубави” (удварање и романтична љубав).

Данас се „Кармина Бурана” изводи као концертна, а не сценска кантата као што је Орф замислио. Сматрао је да музичко извођење треба да укључује и плес, кореографију, визуелни дизајн, чиме је допринео развијању драмског концепта под називом ”Teatar Mundi”* у коме музика, текст и покрет чине целину.

* Teatar Mundi = Позориште света

Музика „Кармине Буране” је под утицајем касне ренесансе и раног барока, са једноставном хармонијом и избегавањем полифоније. Ритам је јасан и једноставан, али има примарну улогу. деонице за соло-певаче на појединим местима представљају изазов за певаче – тенор у соло деоници мора да пева фалсет, баритон такође (што је јединствен пример у репертоару за баритон)… Извођачки састав чини симфонијски оркестар ”a tre” са великим бројем ударачких инструмената: 5 тимпана, 2 добоша, велики бубањ, триангл, чинеле, античке чинеле, чегртаљке, кастањете, даире, прапорци, там-там, звона (цевна), 3 звона, глокншпил, гонг, ксилофон, челеста, затим, два клавира, два четворогласна мешовита хора (један већи и један мањи), дечији хор (хор дечака) и соло-певачи – сопран, тенор и баритон (једну песму изводе три тенора, баритон и два баса).

Дело је премијерно изведено 8. јуна 1937. године у Франкфурту под пуним називом – Carmina Burana: Cantiones Profanae Cantoribus Et Choris Cantandae Comitantibus Instrumentis Atque Imaginibus Magicis.*

*Песме Буране: Световне песме за певаче и хор да се пева заједно са инструментима и магичним сликама

Након тријумфалне премијере, Карл Орф, који је тада имао 41 годину, написао је свом издавачу: „Све што сам до сада написао и што си ти, на жалост, објавио, можеш да уништиш. Са Кармином Бураном моја сабрана дела почињу”. Међутим, ништа што је Орф касније написао, није достигло популарност „Кармине Буране”.


Ово Орфово ремек дело у великој мери се допадало нацистичком режиму, као што је један критичар рекао, подсећа на „ударање печата Трећег Рајха”. Када је „Кармина Бурана” први пут изведена у Миланској скали, 1942. године, то је било, као,  представљање фашистичких вредности.