Жизела

„Жизела” (Giselle) је балет француског композитора Адолфа Адама. Прво извођење имао је 28.06.1841. године у Париској опери. Кореографи су били Жан Корали и Жил Перо. Више од пола века овај балет је био заборављен, да би га Сергеј Дјагиљев припремио са својом трупом Руског балета 1910. године и поново вратио у живот. Од тада ово дело представља део свих значајнијих балетских репертоара.

Ово је романтични балет у два чина по мотивима приче Теофила Готјеа.

Садржај балета:

1. чин

У селу је виноградарска свечаност. Жизела, сеоска девојка, заљубљује се у Лојза, не знајући да је то прерушени принц Алберт, војвода од Шлезије. Игру двоје заљубљених прекида шумар Хиларион, који такође жели наклоност Жизеле. Она га одбија и шумар огорчен одлази. Сви играју. Мајка опомиње Жизелу да играње представља велики напор за њено слабо срце. Она је подсећа да ће ако умре пре венчања отићи у царство вила. Војвода од Курландије са својом свитом из лова, зауставља се испред Жизелине куће. Војводина кћи Батилда, очарана лепотом и љупкошћу Жизеле, поклања јој своју скупоцену огрлицу.

Шумар Хиларион открива сакривен сребрни мач са грбом који припада грофу Алберту, те се његова сумња у лажно представљање Лојза обистињује. Он открива Албертову превару пред војводом, његовом ћерком, свитом и сељацима. Жизела сазнаје да је принцеза Батилда, Албертова вереница. Преварена, схвата да се цео њен идилични свет руши. Остаје само далеко присећање на изгубљену љубав. Губи разум и умире.

2. чин

На гробљу поред језера, Жизелин гроб обасјава месечина. Мучен грижом савести, Хиларион долази на Жизелин гроб. Пролећу беле сенке. То су Виле, духови преварених девојака које су умрле пре свог венчања. Оне се свете младићима наводећи их на игру од смрти. Мирта, њихова краљица, нарећује да Хилариона усмрте. Она позива Жизелу из гроба, да се придружи свету вила; Жизела се појављује покривена белим велом.

Принц Алберт не може да заборави Жизелу и долази на гроб. Одједном, приказује му се дух његове вољене. Немилосрдна Мирта одређује и њему судбину играња у вилинском колу до смрти. Алберт губи снагу и пада, верујући да му је дошао крај. Звона објављују свитање. Беле сенке ишчезавају. Нестаје дух Жизеле, Алберт остаје сам. Снага вечите љубави га је спасила.

Цео балет можете погледати овде:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s