БИНИЧКИ Станислав

27-Stanislav Binicki

Станислав Бинички је српски композитор, диригент и педагог. Рођен је 27.07.1872. године у Јасики (место код Крушевца), а преминуо је 15.02.1942. године у Београду.

Бинички се сматра једним од највећих представника српске уметничке музике.

Прва музичка знања стекао је од Стевана Стојановића Мокрањца и Јосифа Маринковића, певајући у хору Обилић. За време студија на Филозофском факултету у Београду оснива Академско музичко друштво. Затим, после једногодишњег рада у гимназији у Лесковцу одлази у Минхен, где студира композицију и соло певање. Након завршених студија, вратио се у Београд, где је учествовао у развоју музичке и педагошке делатности. Постаје војни капелник и оснива први симфонијски Београдски војни оркестар и Музику краљеве гарде којом лично диригује дуги низ година. Заједно са Мокрањцем и Костом Манојловићем оснива Српску музичку школу. Био је хоровођа многих певачких друштава и диригент Народног позоришта у оквиру кога је основао Оперу, чији је био први диригент и директор.

Читавог живота био је посвећен компоновању. Познат је по томе што је за своје композиције користио фолклорне мотиве. Његово најпознатије дело је, прва у српској музици, опера „На уранку”. Опера је у једном чину , на текст Бранислава Нушића. Премијерно је изведена 1904. године у Народном позоришту у Београду.

Аутор је већег броја композиција за војне дувачке оркестре: увертире „Из мог завијчаја”, циклуса народних песама у обради „На Липару”, циклуса Песме из Јужне Србије и Мијатовке, војних маршева од којих је најпознатији Марш на Дрину и Парадни марш. Сматра се да је најпознатији српски марш, Бинички посветио пуковнику Стојановићу, који је погинуо у Бици на Церу.

Компоновао је музику за бајку „Љиљан и оморика”, увертиру за Војновићев „Еквиноцио”, музику за позоришне комаде „Пут око света”, „Наход”, „Ташана” и др.

Фебруара 2008. године у Београду је пронађена грамофонска плоча издавача Concert Gramophone Record (оквирно, снимак је око 1910.) са снимком војне капеле којом диригује Станислав Бинички. Плоча се данас налази у фонду Народне библиотеке Србије.

Станислав Бинички је био уважена личност када је, крајем тридесетих година двадесетог века, позван да по први пут чује новопостављена звона на новој, управо завршеној цркви Светог Александра Невског на Дорћолу у Београду. Према запису у црквеном летопису Бинички је, слушајући, у одушевљењу узвикнуо: „Ето коначно и Београд доби права црквена звона“.

У његовој родној Јасици код Крушевца сваке године се одржава музичка манифестација Дани Станислава Биничког, у оквиру које су наступили многи угледни солисти и ансамбли.

Опера „На уранку”:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s