БОЖЕ ПРАВДЕ

view_image

Српска химна „Боже правде” има дугу историју државне химне. Била је химна Кнежевине Србије, Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и сада је химна Републике Србије. Била је химна и Републике Српске и Републике Српске Крајине.

Песма је настала 1872. године као део представе „Маркова сабља”, Јована Ђорђевића. Музику за ову представу написао је Даворин Јенко. Представа је је премијерно изведена 10. августа 1872. године у Народном позоришту у Београду поводом прославе пунолетства кнеза Милана Обреновића.

Михаило Обреновић

Идеју за стварање српске химне имао је кнез Михаило Обреновић. Он је, још 1864. године, од начелника Министарства просвете и црквених дела, песника Љубомира П. Ненадовића затражио помоћ по овом питању. Ненадовић је прво затражио химну од песника Ђуре Јакшића. „Доста сте Ви мене за којешта Ваше молили, сад ево дође ред да ја Вас за  нешто, али за нешто наше обште замолим.” Међутим, Ђура Јакшић се није одазвао овом позиву, па је Ненадовић писма исте садржине послао и другим песницима. Сви пристигли стихови нису били задовољавајући, чак ни они Јована Јовановића Змаја за које је Корнелије Станковић написао музику – ова њихова песма никада није изведена. До прве српске химне морало је да прође још неколико година, а њен настанак био је потпуно случајан.

Милан Обреновић

Када је кнез Михаило Обреновић убијен 1868. године, наследио га је четрнаестогодишњи кнежевић Милан Обреновић. За прославу свог пунолетства и ослобођења четворогодишње владавине трочланог намесништва, наручио је позоришни комад који би представљао преглед српске историје и којим би се величала његова династија. Комад је наручен од Јована Ђорђевића, писца и тадашњег управника Народног позоришта у Београду. Тако је настала представа „Маркова сабља” у којој је главни лик био Марко Краљевић. Словенац, Даворин Јенко, као позоришни музичар, био је задужен за компоновање музике за ову представу и припремање хорова. Премијера је била 10. августа 1872. године у Народном позоришту у Београду. Присуствовао је и сам кнез Милан Обреновић. У завршној сцени појављује се Марко Краљевић са исуканом сабљом и вила Равијојла и најављују хор народа. Иза звесе се зачула свечана музика, а затим је „народ” почео да пева: „Боже правде, ти што спасе од пропасти до сад нас…” Песма је постала јако популарна и почела је да се изводи самостално на хорским наступима. Њена популарност је ишла дотле, да би приликом извођења ове песме публика кренула да устаје. Званична објава о проглашњу ове песме за српску химну одиграла се приликом проглашења Милана Обреновића за краља, 22. фебруара 1882. године.

Петар Карађорђевић

Када је 1903. године дошло до смене династије Обреновић династијом Карађорђевић, химна „Боже правде” је и даље остала српска химна. Чак је краљ Петар Карађорђевић расписивао конкурсе за избор нове српске химне. На једном конкрсу је учествовао и Алекса Шантић са песмом „Божена поља земље ове”. Ни једна пристигла песма се није допадала Петру Карађорђевићу, па је ипак 12. јула 1909. године одлучио да ће српска химна остати „Боже правде”. Направљене су мале преправке у постојећој химни, па се завршетак изводио: „ Краља Петра Боже храни, моли ти се српски род.”

На том месту се налазила све до 1918. године и настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије. Током постојања ове Краљевине песма „Боже правде” била је саставни део химне коју су чиниле 3 песме – „Боже правде” (Србија), „Лијепа наша домовино” (Хрватска) и „Напреј застава славе” (Словенија). Током овог периода химна је доживела још једну преправку: „Боже спаси, Боже храни нашег Краља и наш род.”. Све до Другог светског рата, ова химна од три песме је била у употреби.

Република Србија 2004. године почиње да користи песму „Боже правде” поново као химну, а 2006. године Уставом ово и потврђује.

ДАВОРИН ЈЕНКО

resizeДаворин Јенко је словеначки композитор и аутор српске химне „Боже правде”. Школовао се у Љубљани и Трсту, а музичко образовање је усавршавао у Бечу и Прагу.

Прво радно место му је било у Панчеву, као хоровођа Српског црквеног певачког друштва. Након тога је постао руководилац Београдског певачког друштва и на том месту је остао чак 12 година. Најбитнији период у његовом стваралаштву је долазак у Народно позориште у Београду, на место позоришног композитора и учитеља певања. Ту је написао своја најзначајнија дела – преко 90 комада са певањем и музику за бројне представе овог позоришта.

Колико је велики његов значај у развоју музике у Србији говори и мисао нашег најзначајнијег музичара, Стевана Стојановића Мокрањца, који је рекао: „Волимо га и волећемо га увек као најбољег од свију Словена музичара који су код нас радили.”

ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ

jovan_dordevic_2Јован Ђорђевић је српски књижевник, оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и текстописац српске химне „Боже правде”. Био је први директор Народног позоришта у Београду.

Представу „Маркова сабља” написао је на молбу младог Кнеза Милана Обреновића, који је желео дело историјског и родољубивог карактера, који би величао династију Обреновића и  подигао морал српском народу. Ђорђевић је написао текст  чији је главни јунак био Марко Краљевић. На сцени, у завршном делу, се појављује и вила Равијојла и они најављују хор народа повицима: „Ближи се, ближи, то срећно време. Бачено семе брзо сазрева. Ево чуј!” Иза позорнице се у том тренутку зачула весела музика, а за њом је и народ запевао: „Боже правде, ти што спасе….” Опијени песмом гледаоци су устали и тако остали све до краја песме.

prikaz_0

Тог тренутка, Србија је добила своју прву химну, али то још нико није знао.

Боже правде

„Боже правде, ти што спасе од пропасти досад нас, 
чуј и одсад наше гласе и од сад нам буди спас. 

Моћном руком води, брани будућности српске брод. 
Боже спаси, Боже храни, српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад, 
слога биће пораз врагу, а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод. 
Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром. 
Благослови Србу село, поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани к’ победи му води ход. 
Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба српске славе нови сјај, 
настало је ново доба, нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани, пет вековне борбе плод. 
Боже спаси, Боже брани моли ти се српски род!”

Advertisements