БАЛЕТ

Балет (ballet) је музичко-сценско дело у коме се драмска радња изводи игром (без текста и певања). Назив је настао од италијанске речи ballare (играти). Поред игре значајни елементи балета су пантомима (покрети тела) и мимика (изрази лица).

Појавио се у Француској као саставни део опере током XVII и XVIII века, а тек у XIX веку постаје састално музичко дело. У почетку су француски композитори и играчи били они који су допринели развоју балета, али касније вођство преузимају Руси и на том месту остају до данашњег дана.

Игра на прстима (која је прва асоцијација на балет) уведена је у балет тек почетком XX века и то је урадила америчка балерина Исидора Данкан. Овакву игру омогућава специјална обућа, балетанке (балетске патике) које на врховима прстију имају ојачање.

Како се праве балетанке можете погледати овде:

Балетски играчи морају редовно да одржавају кондицију и гипкост, попут гимнастичара или клизача уметничког клизања. Због тога је њихов професионални, играчки стаж краћи у односу на друга занимања, па већ на половини своје каријере престају са играњем и прелазе у балетске педагоге, кореографе…

Најзначајнији балетски играчи свих времена су:

Ана Павлова

Маја Плисецка

Маргот Фонтејн и Рудолф Нурејев

Исидора Данкан

Михаил Баршњиков

А код нас:

Душанка Сифниос

Duška-Sifnios.2

Лидија Пилипенко

lidija-pilipenko

Милорад Мишковић

Milorad-miskovic

Ашхен Атаљанц

Константин Костјуков и Душка Драгичевић

Особа која осмишљава балетску игру је кореограф. Кореографија није унапред одређена за сваки балет, већ се она сваки пут изнова осмишљава када год се тај балет припрема.

Костими су јако битни и морају да се уклопе у драмску радњу, али морају и технички да буду осмишљени да играчима не би сметали приликом игре. Због тога најчешћи део костима су хеланке, које омогућавају несметану игру. Код жена је честа бела боја костима. Поред костима, битна је и шминка, која мора да буде изузетно јака да би публика уочила изразе лица (мимику) и разумела тренутно дешавање на сцени.

Најзначајнији композитори балета су:

Петар Иљич Чајковски-“Лабудово језеро“

Петар Иљич Чајковски-“Успавана лепотица“

Петар Иљич Чајковски-„Крцко Орашчић“

Лео Делиб-“Копелија“

Адолф Адам-“Жизела“

Сергеј Прокофјев-“Ромео и Јулија“

Игор Стравински-“Петрушка“

Стеван Христић-“Охридска легенда“

Поред класичног балета, развио се и модерни балет. Ево неколико примера:

Микис Теодоракис-„Грк Зорба”

Војислав Костић-„Ко то тамо пева”

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s