Као самоук учи гитару и веома брзо напредује. После рата, 1948. освојио је прво место на првом Југословенском такмичењу младих уметника и та победа означила је почетак његове блиставе концертне каријере. Током наредних деценија наступао је широм некадашње Југославије, у многим земљама Европе, на бројним турнејама у Совјетском Савезу, као и у Азији, Африци и у Јужној Америци. На Светском такмичењу гитариста 1957. у Москви, Јовичић тријумфује и добија звање лауреата. Крајем педесетих и почетком шездесетих, усавршавао се на Академији Киђијани у Сијени, у класи највећег гитаристе двадесетог века Андреса Сеговије, који га је доцније истицао као сјајног концертанта и једног од својих најбољих ученика. Јовичић је био и плодан композитор, који је писао солистичка дела за свој инструмент, као и музику за позориште, филм и за радио драме. У Риму 1958. добио је угледну европску награду „При Италије“ за музику у радио-драми „Птица“. Посвећивао је велику пажњу и педагогији, најпре држећи курсеве гитаре, а касније је написао и деветотомни уџбеник за учење овог инструмента. Захваљујући његовом залагању и непресушној енергији гитара је уврштена у наставу музичких школа и академија, тако да је овај инструмент и у нашој средини стекао пуну афирмацију. Током своје каријере одржао је више од 2.200 концерата.
Упоредо са бављењем музиком, Јовичић је остварио и изузетно запажене резултате на научном плану. Био је физичар по струци и бавио се акустичким истраживањима. Био је редовни професор београдског Електротехничког факултета.
МУЗИЧКО СВЕЗНАЊЕ 